Godišnjica Nikole Čupića

472

до 771. На завршетку тога реферата чита се ово: «Из записника видимо рад академијски. Између тога рада ваља особито споменути две ствари врло важне по напредовање књижевности, Између тих је једна, што је закључено мадавати дела далматинско-дубровачких писаца 1518 вена; а друга је: посао око рађења ошширнога речника, сраскота и хрватскога језика. Овога.се другог посла прихватио повек, који је својим дојакошњим радом добар јемац да ће добро испасти, а то је г. Ђ. Даничић. Академији је већ у томе част, што је овај посао поверен таким рукама: а ствар је собом знатна толико, да се о теме не може ништа казати напред, а видеће се истом пошто речник почне излазити, и пошто се виде прве последице од њега. Грађа се за речник тај у велико купи, и академија је узела на себе трошак око тога. У овој првој свесци оглашен је позив којим се позива свако тко би се бавио скупљањем грађе за речник хрватскога или српскога језика, особито из уста самога народа, да би Академији послао што има скупљено или што у напредак скупи, а она ће такву грађу откупљивати и што буде за штампу штампати као грађу за речник, о којем и сама ради.<“ Пошто је то изашло. писа ми о томе Ћ. Даничић 4 Декембра 1867: „Ако кад опет узговорите о писању рјечника, молим вас не помињите мене онако. Тај посао ради Филологички одсјек југослав. академије....... О помоћи којој се од вас надам за рјечник писаћу вам други пут више, кад и ви доспијете. За сада оволико: узмите преда се Давидовићеве новине, које су се ту штампале, итабак хартије; на хартији најприје запишите Ал су ријечи које ће доћи из тих и тих новина од те и те године; па онда читајте редом новине: како наиђете на каку год ријеч, која може пристати у наш језик, нпр. указ, на ријеч, у којој нема ништа против закона нашега језика, а ви је запишите на онај табак хартије и одмах