Godišnjica Nikole Čupića

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЈХ. ВЕКУ 3

правице, да у исто време, кад је Фридрих припремао извршење својих планова, није се у Европи правила ни једна политичка комбинација за образовање нових и за растурање старих алијанција, а да се не понуди, у виду ма какве компензације, по који комад пољске земље једном од њезиних суседа.

Погодба о првој деоби Пољске била је утврђена, измеђ Пруске и Русије 17-ог Фабруара 1772 год. Формалан уговор измеђ њих двеју потписан је 25-ог јуна; 22-ог августа Аустрија је дала на њ свој пристанак засебитим актом. Та прва деоба однела је Пољској 5,000.000 становника. Заузимајући сваки свој одређени део, три силе уговорнице су објавиле из својих старих архива разне документе сваке могуће врсте, покушавајући да својем насилничком акту бар привидно даду неки правни карактер. Пруски краљ и царица руска сматрали су ту публикацију као просту дипломатску Формалност; Марија Терезија је мислила на против да превари и цео свет и себе саму. Царица Катарина и ја смо два стара разбојника, говорио је Фридрих у једној прилици Францеском Филозофу д' Аламберу, али ђаво ће знати како ће побожна аустриска царица да уреди ту ствар са својим исповедником. “

Три силе учаснице у деоби обрате се за тим пољском Сабору са захтевом да да свој пристанак на извршено дело и да потпише са њима Формалан уговор о уступању земљишта које су оне већ заузеле. Ну краљ се Станислав одупре најенергичније тим захтевима преко очекивања сила које су мислиле да је он просто креатура у рукама царице руске. Раздражени тим неочекиваним отпором а журни да започети посао што пре доврше, отимачи су пребацивали пољском краљу, зато што није хтео драге воље да потпише акт којим се растрзава његова домовина уда хоће да умори трпељивост трију суседних сила не дајући задовољења њиховим оправданим потраживањима,