Godišnjica Nikole Čupića

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1Х. ВЕКУ

м~

и да хоће својом у напред смишљеном спорошћу да изложи њихове правичне захтеве свим променљивим догађајима с"). Најзад 1775-те год. под све јачим и јачим притиском сила састави се у Сабору већина за потпис тог самоубилачког уговора.

Истим тим уговором три силе су гарантовале Пољској интегритет земљишта које јој је још преостало после те прве деобе, а такође њим се гарантује и устав пољски против сваке измене. Силама уговорницама ишло је у рачун, ради остваривања даљих њихових смерова, да се у Пољској одржи егшт “его и изборна краљевина. Уговор им је сад давао правни разлог да се мешају у унутарње ствари пољске државе, те да је спрече да измени политичне установе које су је зодиле неминовној пропасти. Сем тога тај исти уговор је принуђавао Пољску | да сведе своју војену снагу на 30.000 војника, како би јој се у згодном тренутку лакше могао задати смртни удар.

За пољске је патриоте сад било јасно куд их воде њихове, анархистичне установе, па се с тога и реше да их се првом приликом ослободе. Та прилика се укаже доста, брзо. Остварујући свој велики заједнички политички програм царица Катарина и ЈосиФ П објавили су били год. 1787-ме рат Турској. Опстанак турске царевине рачунала је већ тада европска дипломација као главни стуб равнотеже европске, те се Енглеска, Пруска и-Холандија удруже да спрече Аустрију и Русију да поделе измеђ себе Балкански полуострв. Пруски канцелар, Херцберг, да би омео две савезнице у ратовању, подстакне свим могућим средствима Пољаке да започну одмах остваривање своје патриотске замисли. Пруски дипломатски агенат у Вар-

5 Аустријска декларација од 20 јануара 1773 год. Е. Матгерз, Тганбз еј сопуепшопз сопејиз раг Ја Низзе ауес јез ршвзапсез ефгап-

регев. ев. ЈИ етр. 91.