Godišnjica Nikole Čupića

б Пољско ПИТАЊЕ У ХГХ. ВЕКУ

Ну на скоро затим Русија и Аустрија потпишу мир са Портом. Циљ пруске дипломације био је сад постигнут, па је тим самим одмах престало и све њезино интересовање за обнову пољске независности. Напојени начелима Фридриха Великог пруски државници нису се нимало устезали да проневере обећања учињена Пољацима и да ступе, чим се показала згодна прилика, у преговоре са Русијом о новој подели Пољске. Та подела имала је да донесе Пруској Торн и Данциг, две вароши одавна жудно жељене. Кад Сабор дакле потражи од Пруске обећану помоћ, одговори му се даје нови устав пољски прокламован д-ћег маја 1791 год. и да је дакле познији од савезничког уговора, који је био закључен 29-ог марта исте године, па да следствено неповредност тог устава није могла ни да служи као савиз-— јоедетз. Руска војска уђе у Пољску маја месеца 1792-ге да помаже пољске партизаве незадовољне извршеном уставном реформом |Тарговички савезници), а Пруси се брзо угледају на тај пример те пошљу и они своју војску у покрајине пољске које су смерали да заузму. На брзо затим, 22-ог јануара 1793-ће год; неверна пољска савезница потписала је са Русијом уговор о другој деоби несретне пољске краљевине.

Преамбил тог уговора гласио је овако: „Две силе уговорнице нашле су за се у толико више оправдања, што су по сигурним знацима приметиле, да је дух бунтовништва и опаснбг новачења, који је већ овладао у Францеској, готов да запали Пољску. њиховог непосредног суседа"). Земљиште одузето од Пољске представља се у уговору као накнада за ратне трошкове против Францеске и за друге потребе које их приморавају да држе војску на ратној нози. Силе уговорнице обећавају Аустрији у награду за њезин пристанак на ову деобу да ће свој-

1, КЕ. Маггепз, ор. с. св. Ш стр. 228.