Godišnjica Nikole Čupića

Пољско ПИТАЊЕ У Х1Х. ВЕКУ 9

ска буде увршћена заједно са другим земљама које су стајале под протекторатом Францеским у категорију тако названих упустих територија“, о чијој је судбини имао да решава Бечки Конг рес. Та Варшавска војводина, заједно са Саксонском, дала је на скоро повода таквим раздорима измеђ великих сила, да се у мало није расула велика алијанција европска склопљена против Наполеона и осујетио посао Вечког Конгреса

Пруска и Русија су. се биле потпуно споразумеле односно судбине тих двеју земаља. Она прва уступала је овој другој право да заузме сву Варшавску војводину, ако јој ова помогне да, у размену за губитак који је имала отуд да претрпи, заузме читаву Саксонску. Тај споразум био је у противности са уговорима Калишким (од 28

_ Фебруара 1813), Рајхенбашким (од 15 јуна 1813) и Теп-

личким (од 9 септембра 1813) у којима се Аустрија, Пру-

"ска и Русија, утврђујући савез против Наполеона, обвезују

да ће Варшавску војводину поделити измеђ себе. Ну како је успех савезнички у рату против Наполеона превазишао сва њихова ранија очекивиња, цар Александар објави да сматра да је разрешен од својих обавеза односно тог

вемљишта, и да је намеран да употреби прилику која му

се даје, те да исправи неправде учињене пољском народу. Репарација је се састојала по плану Александровом у томе да се њему уступи цела Варшавска војводина, а он је задржавао за себе право да васпостави пољску РА У која ће остати спојена. са Русијом.

Преговори између савезничких сила по том питању почели су да се воде још пре састанка конгреса. Лорд Каслри (СавНегеасћ) отвори први дискусију ступив непосредно у преписку са царем Александром. У својем писму од 12-ог октобра 18514-те год. министар енглески тачно прецизира гледиште на које се стављају савезници у чије је име он говорио. „Савезници, вели он, не желе никако