Godišnjica Nikole Čupića

10 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЈХ. ВЕКУ

да пољски народ остане понижен и да буде лишен благе и помирљиве управе, која би одговарала његовим потребама. Исто тако они не траже ни да Ваше Величанство усвоји обавезе које би ограничиле Вашу суверену власт над Вашим властитим провинцијама. Они не желе ништа друго до да Ваше ЈВеличанство приступи поступно поправкама административног система у Пољској и да, ако већ није решено да потпуно васпостави пољску независност, избегне једну меру, која би узнемирила и Русију и њезине суседе, а која би само поласкала амбицији неколицине великих породица, али би у ствари дала далеко мање слободе и благостања но умерене и скромне измене у административном систему земаљском. «)

Енглеска, Францеска а нарочито Аустрија правиле су две замерке плановима цара Александра. У њиховим очима спајање велике војводине Варшавске са Русијом увећало би толико силу руску да би ова држава постала опасна за равнотежу европску; а обнављање пољске краљевине компромитовало би сигурност суседних држава; које су имале велике покрајине насељене пољским становништвом још пуним успомена на стару Пољску, чији су они били саставни део пре непуних 40 година. Оне су се бојале да нова краљевина пољска коју је желео да створи цар Александар не постане жива привлачна сила за Пољаке, поданике аустријске и пруске. Два меморандума лорда Каслри од 4-ог и од 14-ог октобра“) стављају се јасно на те две тачке гледишта. Министар енглески се позива у њима најпре на уговоре Калишки, Рајхенбашки и Теплички од 1813-те год. у којима се изречно закључује да се велика војводина Варшавска подели из-

1, Апсеђеге, Сопстез де У!еппе ег Јез (танез де 1815 (гесте! Че Чоситеп5), св. П стр. 280.

2, Апсеђеге ор. с. св. П стр. 262 и 291.