Godišnjica Nikole Čupića

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1Х. веку 11

међ Аустрије, Пруске и Русије; а затим и на уговор од 15 (29) јануара 1797-ме год. којим се забрањује свакој од трију сила уговорница да васпостави име пољске краљевине. Говорећи затим, о моралној дужности према Пољацима на коју је се позивао цар Александар да би оправдао своје планове, министар енглески изјављује : „да, ако морална дужност захтева да се положај Пољака поправи тако радикалном изменом као што је обнављање њихове монархије, онда нека се та поправка изврши у најпотпунијем смислу, и нека се створи од Пољске једна сасвим независна народност, а не да се од две трећине те народности прави страховито оружје у рукама једне једине силе. Таква либерална мера нашла би најсрдачнијег одзива у читавој Европи, а њу би усвојиле са највећом готовошћу и Пруска и Аустрија.“ Лорд Каслри предлаже један од ових трију начина за решење пољског питања наглашујући да ће Енглеска и остале силе моћи дати свој пристанак само на једно од тих решења :

1). Да се све провинције које су састављале стару пољску краљевину пре прве деобе споје у једно под једним независним сувереном. Ако цар Александар усвоји тај предлог Аустрија и Пруска су готове да учине са своје стране све нужне жртве за његово извршење.

9). Ако би цар одбио овај први „предлог с тога што би Русија имала да поднесе врло велике територијалне жртве, енглески министар предлаже да се обнови Пољска. у својим границама од 1791-ве год.

3). Или најзад да се изврши нова деоба пољског земљишта које је у питању, али само да та деоба буде правична, ако би цар руски одбио оба прва предлога, којима се иде на то да се обнови у ствари независна пољска држава.

Цар Александар одбије све те три алтернативе, сматрајући као неправду и као израз неблагодарности према