Godišnjica Nikole Čupića

12 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЈХ. ВЕКУ

његовим заслугама у ослобођењу Европе од јарма Нало леоновог сваку опозицију његовим плановима. Уверив се да се немају надати од цара руског никаквим концесијама, Аустрија и Енглеска обрате се Пруској у намери да је склоне да прекине сваку солидарност са Русијом. У ноти управљеној на кнеза, Харденберга пруског државног канцелара, %-ог новембра 1814-те год. кнез Метерних предлаже да две силе немачке учине споразумне кораке код цара Александра, и да позову лорда Каслрида да говори у њихово име. У тој ноти су изложени аустријски погледи на пољско питање и назначују се као једина могућа она три. начина решавања, која смо већ раније видели у. меморандумима енглеског министра, „Одушевљена начелима најлибералнијим и најсагласнијим са утврђењем система европске равнотеже, Аустрија је противна била, свим деобама Пољске, па је и сад готова да пристане да се обнови та краљевина у границама које је имала пре прве деобе, али само тако да она буде независна од сваког страног уплива.“ Ако пак Русија не пристане, што је у осталом кнез предвиђао као извесно, ни на тај предлог па ни на обнављање пољске краљевине у границама _ од 1791 год., аустријска нота пристаје на- деобу Велике војводине Варшавске, означив за тај случај да Висла треба, да буде граница руска. Русији је остављено ту право да. организује своје шељске провинције како за добро нађе. | Ну ако би цар Александар хтео да обнови име пољске краљевине кнез Метерних тражи да се та краљевина назове „Северна или Источна Пољска краљевина“ да се Аустрији да право да споји своје пољске провинције под именом „Јужна Пољска“ а такође да се и Пруској остави исто такво право.) 3

Лорд Каслри са своје стране, у намери да одвоји Пруску од Русије није се нимало устезао да обећа оној

1, Апређеге ор. с. св. П стр. 379.