Godišnjica Nikole Čupića

308 Е ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

11-02. авг. Четири бегунца из которског гарнизона јавили су се у манастир да ступе у службу.

Истог дана у вече предложи кнез патријарху да сутра на празник Успенија Богородице служи службу, и овај радо пристане, ну цетињски монаси с безобразном дрскошћу јаве кнезу, да они не примају патријарха за птавог пего за одлученог од цркве архијереја, и да неће — д пустити да служи. Да би се прекратиле даље после-дице и сам: патријарх одуста од службе, а кнез одложи да други пут испита узроке неслоге међу духовништвом.

15-02. авг. Сем пагријарха има у Црној Гори још два епархијална архијереја, митрополит Сава Петровић и рођени му синовац епископ Арсеније Пламенац; ни један ни други није још дошао кнезу због привидне болести.

Кнез узнавши за вражду и мрзост митрополита Саве на патријарха и желећи помирити црквене пастире, отправи једног оФицира к митрополиту Сави да му престави како несугласице међу пастирима могу оставити штетних последица у народу.

Официр вративши се изјави да је у старом митрополиту, остарелом у црногорским обичајима и поступцима, наишао на непомирљиву злобу и мржњу на патријарха с којом жели у гроб поћи. Страшним заклетвама клео се да није дао никакву наредбу цетињским монасима да, не допусте патријарху служити, и на послетку, желећи угодити кнезу прима савете о помирењу, и обећава их испунити. Али све је ово било привидно, лажно, притворно.

У осталом духовништво црногорско пало је у толихо незнање, да се веома удалило од правог хришћанства. За доказ томе служи општи појам који имају овдашњи монаси о дану иза суботе (воскресеније) који зову Недеља. Многе парохијске цркве подигнуте су и освећење у име свете Недеље. У молитвама призивају у помоћ свету Недељу, и куну се њеним именом. и та се