Godišnjica Nikole Čupića

312 ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

94-02 авг. Становници пиперске и љешанске нахије, турски поданици, дођу кнезу и изјаве жељу да устану на Турке. Како су они били веома близу Подгорици, кнез им заповеди да се за сад мирно владају, али да су готови: обећа за њих платити данак да их не би Турци

напали, а ако их ови нападну, нека се бране оружјем а. јаве у Црну Гору, да им се пошље црногорска команда. Са овим људима отпуштен је и задржани белопавлићки. становник.

Истог дана вратили су се на цетиње два човека из Херцеговине куда их је послао капетан Конте Бјеладиновић, и јаве кнезу да су једнодушно сви становници града Требиња и других околних нахија готови латити се оружја против Турака, и донели су у том смислу и писмо од тамошњих кнежева и главара који обећавају верност и преданост руском двору и чекају заповести кнежеве.

95-0о2 авг. Добивена је жалба на Црногорце од кап. Бјеладиновића што су опљачкали марву и друго имање наших једновераца у Херцеговини. Кнез изда писмену наредбу да се све попљачкано врати.

Бедни положај до кога су доведсни становници што живе у суседству с Црногорцима заслужује крајње сажалење, јер Црногорци, готово сви, не знајући никакав рад и будући удаљени од хришћанства и човекољубља, хране се крађом и грабежем не питајући ни за веру ни познанство ни човештво. У омањим четама по 10— 20 људи договоре сем иду у турске провинције на неколико дана или месеци, и знајући сва тамошња места, и пролазе леже дању у шумама а ноћу краду и пале не штедећи никога ко им падне шака у њихове зверске руке. Они сматрају све за Турке, а највише страдају бедни хришћани. Добивши тако невином крвљу попрскану пљачку враћају се дома. Ту крађу они називљу вечитим ратом

за Зи ~ о ЕУ

~ ~