Godišnjica Nikole Čupića

ПОЉСКО ПИТАЊЕ У Х1Х. ВЕКУ 15

да се велика војводина Варшавска, изузев покрајине које помињу чланци што следују „спаја са оржавама НВ; цара руског, који ће је држати у пуној својини и суверенитету.<“ Даљим чланцима се траже за Аустрију а нарочито за Пруску мало јачи територијални уступци но шго је то било одређено у руском предлогу.)

Истог дана Аустрија, Енглеска и Францеска потписале су савезнички уговор управљен специјално против руских претензија на Пољску и пруских претензија на Саксонску. Баварска и Виртембершка су дале одмах свој пристанак на тај уговор.

Непријатељско понашање Францеске према рускопруским плановима и покрет који је се појавио у Немачкој у корист саксонског краља принудили су цара Александра да учини велике уступке како се не би она иста европска коалиција чији је он недавно био вођ окренула против њега. Руски предлог од 30-ог децембра уступао је већ Пруској војводину Познанску те је се тим оставила могућност да се Пруска поврати на снагу коју је имала пре Јене, као што јој је то обећано било а да јој се опет зато не жртвује потпуно Саксонска. Аустрија је тражила сад још неке мале териториалне уступке на које Русија пристане без устезања. Ну ни кнез Метерних ни лорд Каслри нису више помињали питање о политичној организацији Пољске, Европа је остављала цару руском не само пуну суверену власт над великом војводином Варшавском већ и право да тој уступљеној му земљи да организацију какву за добро нађе. Аустрија и Пруска су дакле прећутно разрешавале Русију од обавеза које јој је наметао тајни чланак из уговора од 15 (26)-ог јануара 1797-ме год.

И западне силе и Аустрија мислиле су да им ваља учинити ову последњу концесију у интересу мира европ-

1, Апсеђега, ор. с. св. ТУ стр. 1875.