Godišnjica Nikole Čupića

»

16 ПОЉСКО ПИТАЊЕ У ХЛХ. ВЕКУ

ског, добијајући за њу у размену територијалне уступке од руске стране и обавезу за'узајамну гаранцију пољских посеобина. „Без сваке сумње, вели Тијер у својој историји Бечког Конгреса, да је се. Аустрија мало мање. плашила рата и да је имала мало снажније потпоре од стране Францеске, она би се у самом принципу одупрла васпостављању Пољске, кад је та Пољска морала да буде руска · Пољска.«“ Непобитан је Факат да су силе учиниле Русији тај уступак преко срца, Нарочито лорд Каслри, противно мишљењу кнеза Харденберга, гледао је у њему велике опас_ ности за будућност. за | | Енглески министар састави 12-ог јануара окружницу у којој даје свој пристанак на свршени споразум, изјављу јући међу тим своје велико сажаљење, "што је "остављено Русији право да обнови пољску краљевину. „У току дискусија које су се водиле у Бечу, потписани је имао прилику да више пута изјави свом снагом своје негодовање из узрока које није више нужно наводити, против обнављања | пољске краљевине спојене са Русијом тако да она сачињава саставни део ове царевине. | „:Кеља коју је његов двор вазда изјављивао била, је да Пољска буде независна држава у ширим или ужим границама, којом да влада одвојена династија и која би тако образовала посредну- „силу између трију великих монархија. Што потписани није имаб налог да снажније подупре такву меру, томе је био једини узрок у плашњи да не дадне Пољацима лажне наде, које би у брзо постале повод незадовољству, јер се многе препоне опиру таквом решењу питања. | сум »Цар руски, као што је то већ раније изјављено, остајући непоколебљив у својој намери да направи од оног дела Варшавске -војводине који њему припада краљевину спојену са својим царством и да прида тој кра- · љевини све или један део пољских провинција које већ |