Godišnjica Nikole Čupića

332 | ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ

прах и предаду им руске оФицире. То се врло лако могло догодити, јер лани умало нису то учинили са Степаном Малим, онда кад су сви Црногорци одавали највеће титуле и признавали га за онога за кога се издавао.

Двадесет кеса новаца тако су поколебале њихову хришћанску свест, да дођу ноћу у манастир Ловтје (Ловћен 2) где је Степан обично живео, изазову га преваром на поље и опколе, да га сутра дан воде на границу и предаду Турцима по уговору. Он немогући се никако избавити од ове издаје, преда се на вољу својих верних поданика. Истина они имајући га већ у рукама могли су. му одрубити главу, али су се бојали. да се сама глава не покаже Турцима сумњива, те им не би издали обећане новце. Једино то руководило их је да спасу живот свом владаоцу. И не мислећи да ће их један неочекивани случај лишити слатких нада да добију турске кесе, које су већ у своје рачунали, проведу неколико часова на ловтинском (2) пољу, и на несрећу њихову тврдо поспе. Степан се украде од њих и побегне у један манастир и ту се крио у тамошњег игумана девет месеци, све до доласка кнежева.

Непрестано општење како с Турцима такои с Млечанима несумњиво је тврдило да се ради о издаји, тако да се ваљало бојати Црногораца не мање од Турака. Међу тим честа посланства млетачка Турцима и долазак Турака у Кастел Нови им узајамни договори за напад на Црну Гору увећали су опасност. Млечани су били обећали потребну суму новаца и све нужне ствари за то.

Све ово принудило је кнеза да потражи последња средства да избегне ову варварску издају и ропство скопчано са опасношћу живота. И ако је изгледало да није било никаква изласка, јер број људи које је ваљало спасти износио је до 50, кнез се решио да са свима.