Godišnjica Nikole Čupića

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ 383

отицирима и другим људима изиђе из Црне Горе и пређе у Италију. И ако су непрестано крстариле млетачке и улцинске лађе поред брегова которског залива. кнез се реши на овај корак уздајући се једино у провиђење, кад већ није било наде на помоћ од човечије руке. Кнез чује да један Паштровићанин продаје једну лађу и намисли да је купи, и то преко некаквог страног поузданог човека, да се о том ни по што не би дознало. То је било поручено да изврши Графу Војиновићу, али тако да се обуче у морнарско одело и са једним словенцем да одеу К. Нови своме дому; ту имајући познанства лако му је наћи једног поузданог капетана који ће купити брод, и с њим се договорити о времену и месту, кад ће све бити готово за прелаз. Граф је отишао данас са Цетиња да ово изврши.

2-02 Октобра Вратио се из Котора Паштровићанин Марко што је одвео бегунце, и јавио да им је провиду р опростио. Донео је писмо од провидура кнезу којим му благодари за то, и извињује се што због ратних околности није могао допустити прелазак кроз Котор потпуковника Херсдорфа са пратњом кад их је кнез слао у Италију са извешћем одмах по доласку у Црну Гору.

д-ег Окт. Због непрестаних свађа и насиља Црногораца и жалби једних на друге кнез уреди на Цетињу суд, који ће те ствари расправљати. Тај суд састав, Бали су изабрани главари из разних нахија, и данас дођу изабраници зарјечке нахије.

4-02 окт. Турски поданици што живе близу Жабљака дођу на Цетиње и замоле кнеза да се нађу и врате коњи које су Црногорци украли у паше жабљачког. јер ће они за то љуто страдати од Турака. Али како Црногорци сматрају за највећу увреду враћање покрадених ствари, а тим више што су ови коњи били турски а не хришћански, то је ова ствар остављена нерасправљена, а њима