Godišnjica Nikole Čupića

ПРИЛОГ ИСТОРИЈИ ЦРНЕ ГОРЕ 337

оне војнике спроводио. У осталом цео је дан проведен тихо и мирно да се не би ништа одало што је требало ове ноћи извршити. Ово је нарочито ваљало чувати од митрополита Саве, јер би он као шпијун млетачки одмах о том известио Млечане. Како је овај стари злочинац и начелник разбојника испуњен непомирљивом мржњом на патријарха, и како је овом несретном архијереју немогуће било избећи или издају или убиство и бити жртва његове суровости ако остане и даље у Црној Гори, то кнез желећи из човекољубља сачувати му живот нареди да му се јави о одласку и да се позове, ако хоће, даи он пође. Патријарх са великом благодарношћу прими предлог, тим пре што му је даље бављење претило очевидном смрћу.

У 5 часова добивено је извешће да се скупља око 200 Црногораца да сутра дан дођу у Стањевиће да моле кнеза да промени место пребивања, а ако не пристане, да га силом принуде да се врати на Цетиње, како је остало врло мало времена до ноћи то је тај глас остао без икакве пажње. (Гл. П. год. стр. 122)

Одласком кнежевим из Црне Горе требало је решити и тамновање Степана Малог ког се народ и даље тако слепо држао и веровао о њему све како се с почетка назвао. Велики број становника хвалећи ретке особине овог протуве, находио је у њему и чудотворну неку силу. За све време бављења у Црној Гори кнез је употребљавао све старање да поправи овај ризвраћени народ, и истрошивши сва средства, ласкања, новаца и стрпљења није могао дочекати бољег плода сем # тагодарности, невере и издаје. Дигнувши руке од ових џез вере и закона људи који се не могу поправити, намисли да им остави и даље Степана Малог, и да му преда управу над овим лакомисленим народом, Кнез га дозва к себи и

ГОДИШЊИЦА ХЛ. 23