Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 97

Учинило му се да ће у том случају сваки од њих више попуштати, и да ће он тако доћи до што повољније цене.

За то је отпоручио Али-паши Марашлији, да би радо похитао к њему, да га не задржава на Дрини Рушид-паша , који му лепо пише и говори да је вољан измирити се са српским народом.

А кад је мало за тим чуо да га тражи и Вујица Вулићевић, да се с њиме састане, јер га је Карађође оправио к њему да му нешто каже, и да због тога мора поћи на други крај Србије, он је опет поручио да се каже: Рушид-паши, ако би међу тим дошао и њогов позив: да је отишао Марашли — Али-паши и да ће му доћи кад се отуд врати.

Ударивши преко Железника, где су Срби Београчићи били саградили једно утврђење и из њега пазили на Турке Београђане, узео је ту собом: Пају Сретеновића из Лисовића, Милосава Јоксића из Пожаревца и Вићентија Станковића из Остружнице и дошао је у Болеч, где је нашао војводу Вујицу и примио од њега поруке Карађорђеве.

Дошавши за тим у беличко стадиште, Милош је разабрао, да Марашлија сам собом још није стигао у Ћуприју, ну да је тамо дошао његов заступник с доста турске војске и да су ту с њиме: нишки владика, Мелентије, и Марашлијин љубимац Ћурчибаша — Кајсарлија — ХаџиЈордан, и да су ови тражили да се о нечему споразумеју са Србима, због чега је већ уговорен састанак између Срба и Турака у Јошаници, близу Јагодни.

Турци су одредили за ово: нишкога владику Мелентија и Хаџи-Јордана са још три турске старешине, а Милош је тад, упутио тамо свога брата Јована, секретара и тумача Димитрија, кнеза Милоја Тодоровића из Црнче, и калуђера Неофита из Манастира Никоље, пре-

ГОДИШЊИЦА Хи. 7