Godišnjica Nikole Čupića

98 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

поручивши им да нипошто не казују Турцима да је Милош на Белици.

Кад су српски депутати испричали турским изасланицима у Јошаници, да се Срби нису дигли против султана свог господара и цара, нити ће кад устајати на њега, већ да су потегли своје оружје против зулумћара турских у Србији, одговорено им је, да ће се то доставити одмах султану и главном команданту турске војске Марашли — Али-паши, јер овај има од цара овлашћење, да праведне узме у заштиту, а зле и неваљале строго да казни, па ма то били и сами Турци или турске паше; и замолили су српске изасланике да то испоруче и Милоту и да се и он, за десетину дана нађе ту, јер ћеи Марашлија дотле доћи, па да се њих двојица договоре, а Марашлија ће већ препоручити и Рушид-паши да не дира у Србе, пи овај ће га морати послушати, јер је он потчињен Марашлији.

Сазнавши све ово од српских изасланика, кад су се ови вратили на Белицу, Милош је мислио да ће бити добро, да пре састанка са Марашлијом, чује шта ће му рећи Рушид-паша на Дрини; и за то је издао заповест српској војсци ка Белици, да никако више не дира у Турке, но да се од ње упорно брани, ако би је Турци напали. Тако исто, да, ако би Марашлија дошао у Ћуприју , пре његовога повратка, и захтевао: да му Срби у знак своје покорности султану, допусте да пошље нешто своје војске у царску београдску тврђаву, — и на то да пристану и пропусте у Београд до десетину хиљада Турака, заказавши им строго, да се не усуде нигде успут дирати у Србе или у оно што је српско, да се не би народ због тога узбуњивао.

Одмах за тим, Милош је одјурио на Дрину, где је ускоро сазнао од Срдана, да га је Рушид-паша звао к себи и да су дошли у Лешнипу: Серчесма са 100 сво-