Godišnjica Nikole Čupića

100 РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА

га да не иде Турцима у руке: отићи ћеш, ал се отуд нећеш више вратити, Рушид је захтевао да му народ српски донесе и

и преда све своје оружје, и он — Милош да остане дотле, међ Турцима и код њега, а он — Рушид — ће већ писати султану и измолити од њега милост српскоме народу.

Кад је Милош на то приметио, да се у датом року од три дана, мора и треба да врати међу Србе, да се о свему договори с народом, и да ће му после тога, опет доћи, рекао му је зворнички Видајић — Топал-паша : «ко је икад чуо и видео, да се курјак, пуштен из кљусе, враћа у њу опет драговољно» ; и за Милоша је тада настала истинска опасност и ко зна да ли не би прошао баш као и Чупић, да му није било ту побратима Серчесме, који је на то подвикнуо : «Док је мени мојих петнаест стотина делија, мој ће побратим долазити к мени где год хоће и враћати се здраво и весело кад год хоће и куда му је дарго“.

Тако и тек после доста мука и многих тешкоћа, једва се једном селонио Рушид-паша да углави с Милошем примирије на 21 дан, које је одмах саопштено и српској и турској војсци по Рушидовом татарину уз кога је ишао од Срба, који су тада били уз Милоша, кмет Јанко Црнобарад.

Четврти дан из јутра Рушид је пустио Милоша да се врати у Србију, задржавши код себе као јамце даће му Милош опет доћи, од Срба који су били ту с Милошем : Аврама Лукића и Михаила Оташевића, који су се сами за то понудили, Ђорђа Разлоглију и оба мачванска кмета.

Серчесма и његов пријатељ Дервен-Делија. испратили су Милоша до на границу Орбије, и Серчесма му је при растанку рекао: „Од сада не веруј и не долази.