Godišnjica Nikole Čupića

РАТНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ДРУГОГ СРПСКОГ УСТАНКА 101

= —

ни мени ни икоме другом, ма где и ма кад, баш ако би те ја сам собом звао и молио«.

Кад је Милош дошао у Србију к својој војсци у Китогу, застао је ту писмо, којим му је јављено , да је Марашли — Али-паша стигао у Ћуприју, и да га зове "к себи на договор.

Милош је услед тога издао заповест војсци у Китогу и у Мачви, да пази на Турке, и да се и бије с њима, ако би, противно уговореном примирију, нагрнули где у плачку, па је одмах за тим узјахао на коња и кренуо се преко Шапца на Белицу.

Прешавши Шабац, Милош је срео на путу код тамнавске ћуприје, игумана враћевачког Милентија, који је био пошао из Белице с једним Марашлијиним татарином да га зове.

Марашлија је, како је дошао у Ћуприју, и, док је Милош још био на Дрини, позвао к себи из Белице, неке од српских старешина на договор, и Срби су послали тада к њему: Милоја Тодоровића и Црнче и калуђера Неофита, и кад је Марашлија чуо од ових, да се сиротиња српска није дигла на султана, већ да је устала само против злих и опаких Турака у Србији, он је, показавши им пуномоћје султаново, којим га је овластио да криве казни, а праве да узме у заштиту, саветовао их: да одмах оправе молбу султану, у име српског народа, и да га замоле да буде Србима милостив и да је одмах сами однесу султану у Цариград,“ обећавши да. ће и он сам писати султану и јавити му о стању у Србији, и да су му Срби допустили те је послао 5—6 хиљада царске војске у Београд, где је ова приспела —

„| Ђиће да су тада писане оне инштанције, за које М. Ђ. Милићевић у Помепику, стр. 73, каже да их је писао нојвода Вујица Вулићевић, 12. Августа 1815. год. у које време, или који дан позније, падаће и долазак Милоше У Ћуприју,