Godišnjica Nikole Čupića

110 општи имовински ЗАКОНИК

француског грађанског законика, који је далеко изишао изван европских граница, а већ просто преношење нашег грађ. законика мислим да није потребно ни да спомињемо.

Овој појави има више узрока. Међу прве долази тај, што израда и мањег, а камо ли тако огромног законика, какав је грађански, није никаква мала ствар. Да се што и приближно добро на том пољу изради, потредне су десетине година рада, на коме су обично сабране најодабраније и најаче научне и практичне снаге. Младе и нове државе ових по највише немају, а ако их и имају, оне су и сувише заузете и претоварене најразноврснијим пословима, који сваким часом избијају на површину при политичком кућењу. У нашем и прошлом веку јеу овом погледу било даље од великог а можда пресудног значаја и учење Гроција , ПуФендорта, Канта и других о природном и вечном праву, које је свуда једнако и непроменљиво. Кад се с ове тачке гледишта пође, онда није ништа природније, но пренети законик једног на земљиште другог народа, превести рецимо »прајско земаљско право“ на кинески језик и прогласити га као грађански законик за кинеску царевину.

Али су сви данашњи правници или бар њихова велика већина изишли већ у велико из круга овог начина мишљења. Право једног народа је по данашњем учењу резултанта политичких , друштвених , интелектуалних , климатских и многих других сила тога народа; то је природна последица културног развића тога народа до датог тренутка; оно је чврсто везано за народни карактер. Да не тражимо крајње противности, које могу на први поглед изгледати и невероватне , — за потврду горњега је доста да упоредимо породицу одн. кућу и њено

1 Наттћзоп у Јопгпа] де Агон штеегпабопа1 ргзуб од год. 1880., стр. 5:80.