Godišnjica Nikole Čupića

629 општи имовински ЗАКОНИК

лијех појава има један, продужује даље писац, који и ако не служи на част нама „изученим«“ правницима, ипак се не може муком мимоићи. Све оне наше земље на југу — а њих је свакако виша половина — у којима, по току и свези историских догађаја, не мотоше се до сад јавити правници по занату, ни потчинити правни живот своме упливу, тамо сви одношаји, који се правног живота тичу, теку правилније, него ли у оним земљама, где је правницима уплив и господство утврђено». На сваки начин рђаво сведочанство нашем старијем, но у исто време врло озбиљна лекција нашем нараштају. Дао би Бог да она ни код нас не остане глас вапијућег у пустињи !

На питање: шта бива, кад законодавац не обраћа пажње при састављању закона на народне обичајег писац одговара (стр. ХХ—ХХ 1 : „Држећи се народ тврдо свога обичаја, како но свога производа, већ и ради тога, мрзи или бар неповјерљиво гледа на свако новотарење, а особито ако оно стоји у опреци с његовим појмовима о праву и правици и није изазвано очевидним потреба ма, којима се на други начин не може задовољити. Усљед тога, пошто је издан закон, саставиоци којега не обзираху се на правне појмове, увјерење, потребе и обичаје народа, неизбежно се јавља отпор са стране народа, па и кад би могуће било свладати тај отпор и механички увести тај закон, то (као што то на сваком кораку сретамо у правној историји) такви закони, мјесто да уведу и опредијељеност у правне појмове и у правни живот народа, уводе у сваком случају неред и хаос, тако да се правни појмови, које је народ од прије имао, помуте, а новштина му, у најбољем случају ни у чему не користи. — Даљом последицом таквога стања ствари бива обично дилема : или судци, да би избјегли сваки час сукоб закона с обичајем и с народним појмовима о праву и правици, трсба да закон занемаре и по њему не суде; или народ