Godišnjica Nikole Čupića

124 општи имовински ЗАКОНИК

ријама, нијесу ни помислити могли на то, да изуче прије Фактичке одношаје у Далмацији, барем за оне правне институте, који у различних народа представљају обично разлика и разлика кад год огромних, оснивајућих се на унутрњој разлици темељних њихових начела. Ко знаде, да у цијелој унутрњој Далмацији сељак живи у Фамилији особите врсте, већ познатој и у књижевности под именом задруге, тај неће ни сумњати о томе, да особиго та поглавља аустриског законика , која се тичу обитељ ског и наслиједног права, нити икада бијату, нити могаху бити, нити су сада (187:) у реалном животу. Будући самим положајем ствари усиловани, или судци занемаривеати постанове законика или сељаци на различне их начине опходити и избјегавати, то разумије се, да свиколици одношаји, који извиру из обитељи и наслеђа, слиједе нао и до времена , кад се о томе закону џу земљи ништа знало није, управљати се стармнским обичајем». Ми смо већ у уводу истакли мисао о потреби, да закон треба што је више могуће да одговара народном духу, и с тога овде сад можемо ићи даље, не задржавајући се на овом питању.

Ми ћемо за сад да оставимо на страну све остале теоријске Богишићеве радове, и задржаћемо се за тренут само још на његовој малој но у пауци врло важној књижици уо облику названом инокоштина у сеоској породици Срба и Хрвата“, коју смо већ имали прилике да поменемо, а о којој г. Аћимовић у свом спроводу к српском преводу " међу осталим вели и следеће: уу овом спису.... изнео је писац ново, до сада непознато, гледиште у науци о правној природи сеоске породице у Срба

" Она је изишла најпре у Веуџе де 4гоб шеегпабопа! е! Че 1ерјаноп сошрагбе од 1881. год., за тим засебно исте године код Тћогт-а у Паризу.