Godišnjica Nikole Čupića

3А КЊАЖЕ ВИНУ ЦРНУ ГОРУ 125

и Хрвата, којим је из основа потресао досадашње појмове правника о томе, судску практику и писане законе, и доказао погрешност њихову, и тако (бар у начелу) растерао маглу и забуну, која је до сада владала о овој установи у сва три правца... Овом је расправом оглашен рат правничким заблудама о предмету, о коме она говори, рат, који ни у колико није, у своме роду, мањега значаја и важности од Даничићева рата за српски језик и правопис«. Ресултат ове расправе своди се на то «да је наша сеоска породица, коју зову инокосна, друкчије природе од варошке породице, а да је на против истоветна што се тиче њене природе с оном, што је обично зову задруга, а могло би се баш и тврдити, да ова два облика породице сачињавају тако рећи једну исту установу, будући су ти облици само две главне Фазе у животу сеоске породице у опште« (стр. 50). Ово је мишљење данас већ у велико примљено у теорији; с њим ће се неизбежно морати сложити сваки правник, који своје знање не црпе искључиво из мртвог законског слова. Оно сигурно неће остати без утицаја ни при првој реформи, која се буде предузимала на пољу нашег грађанског права. Но при том ће бити неопходно потребно, да се проучи утицај, који је наша досадашња судска пракса с данашњим грађанским закоником имала на нашу сеоску породицу. Већ из досадашњега се могло назрети, како је дубоко прозрео Богишић у дух нашега народа, што се његових правних погледа тиче. Али се он на овоме није зауставио, већ је с пуним успехом изучавао и обделавао и друге његове стране, Ко се није дивио његовом предговору к „Народним пјесмама из старијих, највише при-

морских записа», које су год. 1878. изишле у Београду х трошком српског ученог друштва. Друга опет страна духовног народног живота огледа се нарочито у посло--