Godišnjica Nikole Čupića

126 општи имовински ЗАКОНИК

вицама , овим уматематичким Формулама«“ моралног народног живота. И ако не била индискреција, ми би приметили, да је Богишић и на овом пољу претекао не само све досадашње наше већ сигурно и све светске скупљате. Дао би му Бог живота и здравља, да их уреди и што пре критички изда на свет.

Знајући да се народни живот и дух поред темељитог познавања њиховог стања у датом тренутку критички могу разумети тек онда, кад се добро проучи њихов поступни развитак до тога тренутка, црногорски кодиФИкатор износи у свом до сад помињатом уводу к правним обичајима (стр. ХХХУ —ХБУП) своје стручно гледиште на ту грану науке. Но његово је мишљење у том погледу изречено било већ три године раније у његовој изврсној књиги: Разаш хакош па чјоуепзкот јиги, од које је до сад изишао на жалост само први део; закони издани највишом законодавном влашћу у самосталним државама.' Из увода к тој књизи ми наводимо следеће. Говорећи о разним правним споменицима он најпосле долази на листине, па продужује: «Истина и за повјесника права најглавније је у листини јуридички Ффакт; али за њега није никако све једно (као за опћега повјесника) пројављује ли се тај Факт у једној иди другој

) У Загребу 1872. на свијет издала југоса. академија знаности и уметности. По претходном плану дело је требало да има четири књиге. У другу би дотао опис радње мањих законодавних кругова, као што су закони појединих предјела, муницилија, отока, опћина, корпорација, трела ја требала да садржи грађу за црквено право обојих цркава, а четврта би се бавила законима намјењоним појединим земљама и предједима од ипороднога законодавца. Тек после свега овога би дошли пописи другијех извора за историју права, као што су описи правнијех обичаја, записи судбени, дјела ученијех правника и т. д. Као што се већ одавде види, грдпа је штета, што овај рад није продужен.