Godišnjica Nikole Čupića

“2 ~)

34 КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ |

||

Форми, јер је и за историка правника, као и за свакога другога јуристу, Форма од не мале важности. Наилази ли правник почешће на какво јурпдичко начело, н. пр. у дипломама с карактером уговора приватних људи, то он знаде , да је то начело прије свега живљело у обичају, дакле у освједочењу народа; нађе ли какво друго начело у записима беспоротнога суда, то он зна, да је то начело господовало у пракси тога суда; нађе ли он опет какво начело изражено у Форми закона, то он може увјерен бити, да му се је законотворац клањао; —- али из појединих случајева, ако пема другијех доказа, не може он још логично закључити (како се жали боже обично догађај о опћенитости нађенога начела. Осим тога , посао правника историка није само бавити се фактима и догмама права ; његова је задаћа и то не мање важна од прве, изискивати и излагати развитак у судбини разнијех облика, у којима се право пројављује, означавати њихова својства и признаке, као и њихове међусобне одно шаје“ (Стр. 6—7).

Да видимо сад у кратко, како је било са законодавним стањем у Црној Гори до год. 1872. Шта је дакле затекао Богишић при предузимању поверене му израде имовинског законика 2

п

Данашња се Црна Гора састоји с малим изнимком из земаља, које су састављале стару Зету. То је југозападни крај Душанове царевине, који се граничио с југа Албанијом, задржавајући за се Скадар, са запада и севера јадранским морем, дубровачком републиком па онда Хумом, а с истока Рашком. Брдовитост тог предела с једне а његова удаљеност од средишта с друге стране