Godišnjica Nikole Čupića

130 општи ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК

заклиње своје поданике, да живе у миру и љубави и да. чувају законе, које им оставља. Већим делом је овај законик казнени законик, али с тога не оскудевају у њему ни наређења црквенога (11 и 12) административнога (16, 31 и т. д. државнога (20) права, поступака и т. д. Одредбе приватног права су најређе. Међу њима је најважнији 2 15., који регулише право прече купње међу ближиком, и на то ћемо се вратити доцније. Приватноправне одношаје народ расправља по својим појмовима о правди и по предањима у Црној Гори, као и у свим земљама са слитним друштвеним развитком. — За унутарњу карактеристику овог законика доста је да наведемо само његова два следећа наређења: У чл. 22. читамо међу осталим о судијама „што они гласом народа по вољи божијој за суце и управитеље постављени јесу, а не како најамници, но како оци и прави љубитељи отечества ; што им се молити Богу, да им даде просвешченије разума и силу мудрости, за познати што је праведно им свето и богоугодно, што им је пазити, своје објешчаније и заклетву да не преступе или по хајтару суде,. него по правици, малом како и великом, јербо суд божји јест“. Из чл. 20. вадимо следеће: „Ни један народ не. може бити честит и срећан, у којему законитога судам доброга правитељства нема, и ни једно правитељство без. помоћи народне стајати не може: за то дакле сви народи на свијету на свако годиште дају и обшчу ми-– рију, порјез, (колико је у којему месту и држави речено; а то не дају за друго, него за самијех себе, да се на оне новце држи правитељство и судници и војска, која ће их од непријатељске напасти бранити и чувати од свакога злога и опакога човјека, да они могу мирно и. без свакога страха своје после оправљати и спокојно у мирноћи живјети“. Као што читалац лако може приметити, ово није никакво законско наређење, већ поучава--