Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 131

ње, које се појављује као неопходно потребно у земљи, у којој се први пут уводи државни поредак у тежњи централистичкој, а у којој је основа међу тим још увек племенска.

За „владику Рада“ (Петра П) је посао законодавства био и сувише сухопаран. Место законика он је дао својој Црној Гори и Српству „Горски вијенац“ и њиме се (поред осталих својих дела) изравнао с највећим синовима, што их је икад српска мајка родила. После његове смрти (год. 1851. у Црној Гори би проглашен за кнеза Данило [, задржавши само световну власт у својим рукама, а преневши духовну на митрополита. Од год. 1516. кад је слабоумни Ђурађ Црнојевић по наговору своје жене оставио Црну Гору и отишао да живи у Мљецима, па све до год. 1851. владале су Црном Гором владике, и ако ништа друго, они су својим световним наследницима предали бар слободну Црну Гору, а на овима је даље, да је развијају и унапређују. И књаз Данило се усрдно трудио, да остављени му аманет што боље изврши. Мученичка смрт (год. 1860,) је отргла Црној Гори и Српству граховског јунака и владаоца, који се свом силом трудио, да у својој земљи створи ред, као први услов успешном развијању.

У том циљу „Данило, први књаз и господар слободне Црне Горе и Брда“ на дан 23. Априла год. !855. » У согласију са главарима и старјешинама од све Црне Горе и Брдах , установљава општи земаљски законик, по ком ће се по сад и за вазда унапријед судити.... малом и великом, багатом и сиромаху, једнако по разлог, да сваки своју правицу имати може“. Законик није могао да се мимоиђе следећег завршетка, који је важан историјски доказ о ондашњем друштвеном стању у Црној Гори, и на који смо ми већ раније свратили пажњу.

Тај завршетак гласи: „Све ово више стављено |у девеож