Godišnjica Nikole Čupića

139 општи имовински ЗАКОНИК

десет и пет правила) на данашњи дан, светог великомученика и побједоносца Георгија, једнодушно и саборно са свијема главзрима земаљскијема , који смо се сви на данашњи дан, на Цетиње... сабрали, потврдисмо и заклетву на крст часни и свето еванђеље учинисмо, да ћемо овај законик чувати и по њему се владати и судити; кош ли се по данас овог држао не би, тога предасмо вјечноме проклетству како противника и злодјеја нашем отачеству)Л — Од свога претходника, се овај законик, бар што се његовог система тиче, врло мало разликује, јер и он у својих 95 чланова садржи и наређења кривичног > (највећи део) и државног и међународног и приватног и црквеног права, а разуме се да ни судски поступак није остао изван његовог домашаја. Чак ни наређења о казненим заводима (чл. 95) не оскудевају. Разуме се да се све ово не може сместити ни у 950 а камо ли 95 законских чланова. Но с друге стране опет ваља имати на уму, да је најглавнији и највећи део т. ј. приватно право,

! Види: Законик Дашила Првогђ Књаза и Господара слободне Црне Горе и Брдахђ, установаћниђ 1855. године на Цетиње. Нови Сад 1855. На немачком у Бечу год. 1859. Се-

ве гћисћ Паше!з 1. Епгафеп ипа Сејјефбегв уоп Мошепегтго папа дег Вегда. Француски и чески превод у Прагу год. 1864.

Међу наређењима крив. права је важно поред осталих оно из ча. 18., по коме се ономе, који не би устао да се бори, кад би непријатељ на земљу ударио, одузима оружје, да га више нигда за живота носити не може, нити да може имати поштења међу осталим Црногорцима, «а преко свега треба му прпвезати опрегачу женску , да се зна да мушког срца нема», Чл. 58, 77 и 80 уводе и телесну казну поред других. па ипак Медаковић В. М. Г. тврди у својој књизи Живот и обичаји Црногораца, која је изишла на пет година (1860. у Н. Саду), пошто је Данилов законик проглашен, да тјелесна казна не постоји у Црној Гори (стр. 125 и 132).