Godišnjica Nikole Čupića

.

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 139

остављен обичају. Па.ипак је и оно овде обделавано опширније но у законику Петра |.

Чланом 42-им се забрањује, да се убије коњ, во или ма које друго живинче, које се у штети нађе. Иначе ће се његова вредност морати исплатити његовом сопственику. Пас се само у таквом стању може убити." По чл. 43. ће Црногорац, који је другом Црногорцу сло-

мио нехотице пушку, платити ', оштете, >, сноси сам

сопственик ; ако је он ту пушку био узео на зајам па

је нехотице сломи, онда плаћа 2, њене оштете (44).“ '8

Онај, који је нехотице оштетио њиву, виноград, сијено, има их надокнадити по процени, коју ће опредијелити главар и кметови села (чл. 83) Чланом 90-им се уређује новчани зајам на добит, али се под претњом губитка. лавнице не сме узимати већа добит (интерес) од 20 ди-

1 Ча. 583 новог имовинског законика гласи: «Забрањено је и убијати и у плијен узимати туђу животињу, коју ко нађе на земљи, коју држи; допуштено је само са земље је изагнати (!) — О потри коју туђа животиња учини треба јављати пољаку, који ће у томе поступати по особитим правилима своје службе. Ср. % 132! аустријског и 816—817 нашег грађ. законика. Наш законик ми овде изгледа целдис ходнији.

2 У садашњем имовинском законику се овим питањем бави цео раздио У четвртога дијела (чл. 570 след.) даље чл. 993—996, и 928 као и чл. 270. У ча. 570. се наре. ћује (прва алинеја) „Ко год каквим незаконитим дјелом учини или узрокује коме какву штету, дужан ју је... потпуно намирити не само кад је дјело злом намјером учињено, него и над се зтодило по немару или из обијести>». Прва алинеја чл. 9270-ог гласи: „ Узималац у наруч одговара за сваки квар и губитак ствари, што се догоди његовим немаром или злом намером» и т. д. По % 801 нашег грађ. законика се ослобађа плаћања штете онај, ако докаже да штета није његовом кривицом, но се случајно догодила“, У рим. праву се овим бави позната Јех Адиша.