Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 135

правља питање о праву прече купње, али ћемо ми о њему говорити доцније (део други под ШП). Сад да се журимо даље, јер се овај одломчић и иначе протегао више, но што смо ми напред рачунали.

11]

Законик књаза Данила није могао задовољити животне потребе, које су се и у самој Црној Гори тако брзо развијале, и које су сваким даном постајале све заплетсније. Поред његове краткоће, он, као што смо већ могли приметити, није одговарао ни народном духу, због чега се многа његова опредељења нису никако ни примењивала. Са свим је природно, да је Књаз Никола, одмах по свом доласку на владу, помишљао да овом злу помогне поправком старога или увођењем са свим новог законика. На сваки начин је Књаз Николина велика за слуга, што је за време својих премишљања уочио био Богишића , који је тада био почео излазити на глас са својих радова на југословенском праву. Како је Богишић 1872.2 већ био професор правног Факултета на одеском университету , то се Књаз Никола Јануара месеца год. 1873. обрати руској влади с молбом, да одреди Бо-

' Кнез Војновић (1. си. стр. 26) прича следеће: «Прва мисао новога законика ниче у Књ. Николи још год. 1864. кад је приопћи војводи Ђури Матановићу, наложивши му, да би саставио одбор, који би проучио пигање израђивања новога законика. Вијећало се о томе дуго, али се виђело одмах, да кад би се поновио покушај по калупу Данилова законика, земља се не би извукла из повоја оних мањкавих и неотесаних одредаба, а није још било утрто тло омашнијему послу, којему су нове прилике имале стопрв касније отворити поље».

2 Види примедбу 1. о животу Богишићевом под !.