Godišnjica Nikole Čupića

136 општи имовински ЗАКОНИК

,

гишића, те да он изради потребни закон за Црну Гору. Читалац је већ и из досадашњега могао впдети научну спрему Богишића, с тога би било узалудно и напомињати, да избор није могао бити бољи. Руска влада се драговољно одазвала жељи Књаза Николе, и већ почетком исте године цар Александар 11 наредио је Богишићу, да предузме посао у своје руке. — Сама спрема и израда законика може се у главном поделити на два дела: на приуготовне радове и на саму кодиФикацију.

Што се приуготовних радова тиче, ту, разуме се, долази на прво место проучавање народних правних појмова и обичаја, што је Богишић постигао следећим начином : |

1. Да би се што боље упознао с постојећим правним стањем и с правним обичајима у Ц. Гори, Богишић је израдио питања, на која су имали да одговарају сенатори, које је Књаз за то одредио. Ово су били у исто време и чланови великог суда, те су према томе били најмеродавнији у овим питањима. Сабирање обичаја вршило се у исто време у Црној Гори, Херцеговини и Албанији, но при састављању законика, Богишић се користио својим познавањем правних обичаја и код других јужних Словена. Тако је далматинско обичајно право као целисходније претпостављено црногорском, што се тиче маслина. По црногорском обичајном праву се гране дрвета, које прелазе ограду, или морају одсећи или сопственик земљишта, на које оне прелазе, има право, да с њих бере и за се задржава њихов плод (в. Дђогик стр. 437). У погледу маслина је Богишић учинио изузеће, тако да дотични чланови у закону гласе: |

»(111. Ако се гране дрвета превјесе над сусједовом земљом или кућом, власник... може од

сусједа тражити, да те гране поткреше или иначе