Godišnjica Nikole Čupića

154 општи Имовински ЗАКОНИК

цирања наследног и породичног права у Црној Гори може само поздравити.

Сходно тежњама савремене науке и духу времена ! Богишић није могао обићи, а да у имовински законик не унесе наређења међународног приватног права, која ни ми не можемо оставити неспоменута, И ако се већ овај одломчић прилично растегао. За успешно уређење овог дела законика кодификатор је био потпуно надлежап и то како с гледишта савремене науке у ошште, тако и што се тиче особитих прилика Црне Горе.“

стр. 789 и след. назива ученим», пишући о законику вели, да је изостављање породичног права из Имовинског законика, «разложно ушљед мјеснијех прилика, т. ј. с недавнога уласка Црне Горе у европски сгокрет и с њезинијех чешћих одношаја са сусједним земљама» ! Како је убитачио било наследно право Франц, грађ. заковика за Француску, показао је још пре 15 година Ле НМеуџ Е. у свом чувеном делу: Га геГогте восјаје еп Егапсе (в. парочито гл. ХУЛ.). Види уз то и Токвиљеву Демокрацију у Америци књ. |. гл. Ш.

' В. наш помињати чланак : Важност међун, прив, права и т. ду «Браничу» год. Ш.

2 Већ год. 1874. Б гишић је писао у уводу к свом зборнику (стр. ХИП. «За све ове научнике, било словенске било иностране, који се баве изучењем човјека у друштву... веома је важан огромни Орој најразличнијих група сусједа славен-ког земљишта,... ; важни (су) најразличнији политички одношаји : свезе са тим нашим сусједима, у којима се ми негђе налазимо као управљачи над њима, негђе они пад нама, а негђе живимо готово успоредно....; важна особита историја постања , умножавања и ширења наших градова и њихови одношаји к ратару сељаку, који је свагда представљао главну основу у свијех словенских племепа. Разуме се да је све 10.... 6 најразличнијим историјским судопнама и развитком појединих племена и земаља , требало да произведе и произвело је беспримерпо богаство облика обитељског , приватног, друштвеног, државпог и међународног жи'ота у свима