Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ПРЛУ ГОРУ 159

Ми ову новину у законику можемо поздравити тим пре, што су савремена европска законодавства у овом погледу још врло оскудна ,> и ако је теорија у велико на чисто с тиме, да одредбама међународног приватног права треба што пре дати законску норму и силу. Но-

могућим стадијама и облицима њихова развитка". Међународним приватним правом чисто словенске природе бави се познати Богишићев чланак: Станак по Дубровачком законику, штампан у књ. ХШЏУ. Гласника Српског Ученог Друштва (од год. 1877. а за тим на немачком језику у књ, П. Јагићевог Агећу-а [аг зјамзсће РћПоогле. Да астанак» није бпо чиста дубровачка установа (полатињен «„зФвапсит“) види се и од туда, што се ми с њим сређемо не само у одношајима Црногораца са странцима, већ п у спољним одношајима племена једног с другим у самој Црној Гори, особито приликом преговора о мпрењу крви и т. д.

' Кад велимо новину, ми тиме мислимо на новину у духу савремене науке, јер се клица међународног приватног и кривичног права налази и у ранијим црногорским законицима као и у правним обичајима. Чл 91. Даниловог законика гласи: уУскок сваки, док ступи у нашу слободну земљу (по савјету св. Петра , бившег господара црногорског) безбједан је, и нитко му не смије ништа чинити, кад се он поштено и по нашему законику влада и управља, којег правицу ужива исто као и сзаки наш брат Црногорац или Брђанин; за сваку пак сагријеху судиће се ц усконку, како што овај законик изговара“, а чл. 92. завршује се следећим речима а..--сваки иноплеменик и иновјерац може слободно живјети и ону слободу и ону нашу домаћу правииџ уживати како и сваки Црногорац и Брђанин што ужива“. — Како се у Црној Гори гледало до скора на странце, види се поред осталог и из спомињате Медаковићеве књиге: Живот и обичаји Црногораца, стр. 67.

2 Изузетак од овог чини у неколико само саксонски грађ, законик, а мање циришки. Француски и аустриски грађ. законици с тим страшно натежу, а већ наш да и не спомињемо, јер он цело ово право збија у три члана (#22 45— 47).