Godišnjica Nikole Čupića

156 општи имовински ЗАКОНИК

=

вим положајем Црне Горе, као равноправпог члана у заједници европских држава, та је новина постала неопхо1ном потребом тим пре, што Црна Гора није имала у овом погледу са суседним државама никаквих уговора.: Али се та новина оправдава нарочито изласком Црне Горе на море и тако већим развојем њене трговине са страним светом.

Ми овде наводимо најважнија наређења међунар, прив. права по законском тексту.

«Црногорски закон и правила владају у опште у цијелој црногорској држави, те вриједе за имовинске послове не само Црногораца, него и иностранаца који се у овој земљи налазе или суде (чл. 5).

«Трговина и саобраштај с иностраним свијетом доносе са собом неке прилике, за које се допуштају изузетци општему правилу претходнога чланка. Према томе, бива случајева, кад прногорски закони уступају иноземнима у самој Црној Гори, као што их има, кад закони црногорски и у другим државама мјерилом служе (прва алинеја, чл, 6).

«Црна Гора није имала капитулација са вањским силама, дапаче нити са својим могућим сусједима, с Аустријом и с Турском. Најмањи пријепор приватноправне нарави, у који би се уплео њихов држављанин с Црногорцем, постао би међународним пријепором, који би се претресао путем мјешовитих повјеренстава или станака, гаје би поузданици црногорски и инострански сједали да га ријеше, те настојали, да углед једне и друге државе не би код тога трпио, да се не би извргнуо погиби међусобни мир». Кнез Војновић 1. сн. стр. 77—78. — Како је у Црној Гори био слаб промет, особито са. страним светом, види се и из Медаковића, 1. ст. стр. 141 до 145.