Godišnjica Nikole Čupića

158 општи имовински ЗАКОНИК

према приликама може сматрати да је као средиште посла о коме је уговор. Ипак, ово опште правило вриједи само за дуговинску страну посла, док сва стварна права која отуда потјечу остају свагда полвржена закону онога мјеста гдје се

ствар налази [чл. 792).

«Пресуде иностраних судова неће се нипо-

што у Црној Гори признавати у овим случајевима:

а) ако у парнипи подигнутој против Црногорца није му био дан приличан начин... да се може правилно бранити у правди која је том

пресудом довршена;

6) ако се. инострани суд, вршећи свој посао, није обзирао па то, колика је имовинска сво-

јевласт Црногорца, и која му права отуда долазе; и

в) ако пресуда излази на нешто, на што се по законима прногорским нико натјерати не може, или иде на плаћање глобе,.. између Ц. Горе и државе, којој тај суд припада» (чл, 797. прва алинеја).

При том ваља имати на уму још и следеће наређење чл. 9. уводних правила и наређења, које је према особитим црногорским приликама овде добро дошло поред своје административне и државно-правне природе. Тај члан гласи:

„Кал би каква држава својим наређењима чинила разлику у имовинским пословима између својих држављана и Црногораца, а на штету овим потоњим , Министарство ће Правде у договору с Државним Савјетом издати наредбу, да буде узајмица с држављанима те државе, т. ј. ла се јед-

нака разлика прави и у Црној Гори њима на штету»