Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ

ГОРУ 159

У законику се налази велики број наређења из грађ. поступка, али су она оправдана, и у њему неопходно потребна све дотле, док се за Црну Гору овај последњи законик не изради. С друге ћете стране у њему наићи на наређења морадно-наравствене природе без особите правне вредности и силе, као што су следећи:

« Опште је правило: сусједи, већ ради тога што су сусједи (!) и ради потпунијег уживања својих добара, треба да вршење свог власничког права, колико је год више могуће, тако удесе, како неће један другога узнемиривати нити му какву штету наносити (чл. 14!) и

«Правило је такође опште, да и сусјед коме сам закон, на основи правила о угодби, признаје какву повласт, дужан се старати, да намирујући потребу своју, што мање стеже влас-

ничку слободу сусједову“ (члан 142) и т. д.

Али су ова наређења и сувише правна и с“више оправдана, кад их упоредите с наређењима старијих законика. међу којима се поред осталих (у пруском земаљском праву) налази и следеће: «Свака здрава мати дужна је сама дојити своје дете»; она су много умеснија и оправданија од # 522. новог пројекта грађ законика за немачко царство, по коме се „отказивање закупљених непокретности допушта само |. Јануара 1. Априла, 1. Јула и 1. Октобра“! С друге стране је кодиФикатор увек имао на уму земљиште и друштво, за које је свој законик израђивао , те се отуда задржао само на оним одношајима, које је у народу нашао, чиме се објашњујеи краткоћа, управо лаконизам, којим је поред осталих делова обрађена асПо Рацћапа само у једном члану (492). Њено опширније разрађивање би имало за последицу само то, да поучи народ о установи, које он нема, но: