Godišnjica Nikole Čupića

160 општи имовински ЗАКОНИК

која би му се тако натурила можда пре, но што ће овако доћи постепеним развитком. С друге стране опет ни сам пројекат за немачко царство не обрађује све делове приватног права, већ велики њихов део оставља уређењу особитим законицима.' Приметити је, да ми и овде имамо посла с друштвеним приликама и чињеницама, које се налазе у прелазном стању и у стању развијања, као што су породични Фидешкомиси, рударско право п т.дД.

П

Од кад се зна за правну науку као такву, од тада је и питање о одношају између писаног закона и правног обичаја непрестано ва дневном реду. Питање јео томе: како се има решити, ако у поједином случају писани закон дође у сукоб с правним обичајем2“ а друго

1 Види Рбхега 1. си. стр; 7.

к

С овим питањем се ми срећемо у првим зачецима римског права. Силвије Јулијан, који је кодификовао преторски едикт као «ефшсцит регрешшп", говори о обагезној сили обичајног права, и долази до следећег ресултата : «гес звипе Шаад гесершшт е5,, пЕ Јесев поп золшт ашагло Те о1в]јабог18, зеа ебатш (аско сопзепзи отпплип рег Чезце ф пет абгосепшг». (1. 32. 2 1. Гле. де Јег. 1. 3.) Противно овом наводу којим се, као што се види признаје дерогативна моћ обичајнога права, или боље, привидно противно, изражава се један од рескрипата цара Константина (1. 2. Сод. диав 51 1опса сопзџие до УШ. 53., у коме се веди: Сопзџе ата изициве јоптаву! пол УШз5 амсфогтав езЕ: уегшп поп изаџе адев 5ш уаИшга штешеп(о, џЕ аџ, габџопет упсаб аш 1јестет», Ова 1ех је била камен спотицања правницима свих векова, и већ сеу Акурзијевим лосама палозе шест разних покушаја, да се она измири с горњим Јулијановим мишљењем. Од тог доба су стотинама правника покушавали, да реше ово замршено пи-