Godišnjica Nikole Čupića

___ЗБА_КЊАЖЕВИЦУ ЦРНУ ГОРУ 161

и тако исто важно, ако не и важније могло би се на следећи начин Формулисати: какав положај треба д: за-

тање, а у томе су се особито одликовали Немци, који, као што се зна, иду у својим истраживањима често и сувишв далеко са својим цепидлачењем. Ми овде приопштавамо најглавнија позната начелна мишљења. Тако 1. једни (Пухта, Буш, Глик, Томазиус, Бринц, Шмит и т. д.) држе, да између једног и другог наређења нема никакве противности. По њиховом мишљењу Константин је имао да одговори само на питање: да ли се ранији обичај претпоставља познијем закону 2 и царев одговор је био одричући. 2. Други не поричу противност ова два наређења, али ипак држе, да се она може отклонити, да се ова могу измирити и то: а) ближим одређењем речи (Јех« (Фриц, Сајферт, Штурм, Савињи, Вангсров и т, д.), 6) ближим одређењем и проширењем значења, речи «сопзцећидо» (Клецер, Пухта, Данц, Виндшајд : «Чег Масће дег Тћафзасће, мејсће чтоћ ете Лпстеге 726 ћташећ 21 Ђећацрбеп пп 5бапде семевеп 156 уУегшаг аећ Кет тепзећисћез Сбепић 21 епфдећеп; маз Јапсе Деб сежезеп 156, егвсћете чпв Њ]овв Фезуедеп, уеЏ ез демезет 14 — Фав Весће», Гроције, Барон и т. д.), в) покушаји, да се речи Јех и сопзџебадо боље објасне и за тим доведу у бољи склад (Гестердинг, Гије, Донелијус, Мерлин, Савињи, Тилије и т. Д.|. Противно свему овоме држе опет 3, други (Вехтер, Деренбург, Макелдеј и т. д.) сваки покушај на овом пољу узалудним, јер је по њима дотична места са свим немогућно измирити. Не могући се овде дубље упуштати у ово занимљиво спорно питање (које је у осталом у последње време с историјске тачке гледишта врло лепо разрадио Еззет Р. у својој: Гле ФЧегокабоглзсће Кгаб дез Семоћпћезгесћев. Вегип 1888. в. нарочито стр. 4—47) ми не можемо пропустити, а да не споменемо још само следеће: Сами класични правници, међу којима на првом месту Улпијал, доказују дерогаторску моћ обичајног права (в. 1. 27. ; 4. Фе. ад- 1. Ади. 1ТХ. 2). Сам цар Јустинијан говори једном приликом (], чп. рг. Сод. де саа. 6оЏ, УГТ. 51.), да је 1ех Рарја рег Чезцеб пет ађоша, а Константинову сопз ићо де пафигана Шђегл5 назива он (у 89 новели 15 глави) упоп шепдо регетрфа», Тако исто је по Ј дато право на 1е215 асбо појединим општинским магистрату,

ГОДИШЊИЦА ХП, 1