Godišnjica Nikole Čupića

162 општи имовински ЗАКОНИК

заузме законодавац према обичајном праву у тренутку кодификације у појединој земљи 2

Још је Аристотело рекао да су «закони, који потичу из навика п“ обичаја од већег утицаја но писани закони“ а Цицеро додаје „Сопзџеји тв ашфет јиз еззе рифафиг %, аоод уојџпфаје огопшт зе Јесе уефизфаз сотргођаУ. Историја је у осталом за ово најбољи доказ. Стотине и хиљаде година пре, но што је човечанство дошло на мисао, да пише своје законе, образовали су се, кристалисади су се и владали су свим међусобним одноша-

рама и то на основу (Топса сопзце пе» (1. 4. Пја, де адоре, 1. 7., 1, Је Сода. де етапс. УШ. 149.).

На исту борбу наилазимо у црквеном праву западне цркве, као и у лонгобардским правним споменицима. Али би нас ближе обележавање њиховог стаповишта одвело дадеко у појединости, чега се ми овде морамо строго чувати, Ово последње и обзир на простор у једној примедби били су „узроком, те смо ми и код до сад помињатих писаца давали само имена, изостављајући њихове дотичне списе, — Па ипак је наш читалац могао видети и из ових збијених и кратких напомена, у коликој је мери питање о одношају обичајног права и писаног закона спорно, што у исто време сведочи и о тешкоћи његовог решења, — а ако је то постигнуто, онда јеи ова примедба испунила своју скромну дужност.

" Ветћат , који је, као што смо у једној примедби у

уводу приметили, ведики обожавадац писаних закона, не може на ино но признаје следеће (1. 262) (П у а дев 1015 Таез ропг егга р]из ајзетепЕ соппџез цаие Ф'ашгез. Се 50опЕ аез 1018 дил от! сопјогтез а аез аНеп!гез деја јогтез , 1е8 1015 аи герозеп! зиг дез абеп(ез пагеПез. Себе абепје пабигеПе, с'ев!-а-Шге, рголиме рат 1ез ртетивтез ћађицдез, реш ефге Гопаве зиг чпе зиррегза оп, зиг џп ргејосе пшае.... п ппрогје: Та 101 а 5'у (гопуе сопјогше, 5е та еп запз еНоге дапз Гезрг:,.., Мајз џпе 101 соштаге а себе абеп(е пашгеЏе а Беаџсопр де рете а репефег Фапз ГеШстеапсе ег рз епсоге а 5'птргптег дапз 1а тетојге» и т.лд.