Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ

јима у друштву правни обичаји. Ми смо раније видели, да су се они одржавали и поред писаног права, па често и на његову штету, а врло је лако појмити, да њихово неблаговремено и насилно рушење може бити од врло штетна утицаја ито како у моралном тако и у социјалном погледу.'

Новија законодавства заузимљу са свим различан положај према обичајном праву. Познати кривични заковик Карла У. у Немачкој оставио је такозваном салваторском клаузулом (Чеп) «гесћ зтавзајгеп опа БИ сеп (ергацећеп» велики простор; Содех Махптпапепз Вауалсув стуШ5 наређује, да почем правни обичај има упп 1е218 (законску силуј, то се њим укидају старији писани и неписани закони, Само рпмско право увукло се код Немаца у главноме обичајем, а кад су „учевни«“ судије почели по немачким градовима судити, онда они ради свог комодитета уносе у законике појединих градова наређење, да ће се обраћати пажња само на оне правне обичаје, који су унети у писане законе, и не сећајући се, да су последњи тим већ изгубили свој карактер обичаја. Француски грађ. законик је са свим противан опстанку (а још више развитку) правних обичаја; при његовом увођењу

' У објашњењу к руским «судебиммљ уставамљ“ од 20. Нов. 1864. год. (Навод у Богишића : Хбогшк стр. ХХУ[ ми наилазимо и ча следеће разлагање. «Иззесно је, да се сељаци у својим одношајима у главноме руководе обичајем. То нарочито важи за њихове имовинске и домаће одношаје. Према свему нарушење тих обичаја било би то исто што и растројавање породичних односа у оном облику, у ком су св они у сељака образовзли од незапамћених времена, и то тим пре, что дђиствугош!е законн о семеиствецнинхљ правахђ вђ многихђ случанхђ, а законн по имушцеству и вовсе, не имђћротљђљ примђћненја между крвстћанами, на практикћ же ихђзамћнлалиобичани».

11%