Godišnjica Nikole Čupića

166 општи имовински ЗАКОНИК

Богишић је већ године 1874. у често помињатом уводу к његовом »зборнику«“ расправио питање о одношају обичајног права к писаним законима. Он је том приликом претресао еп танге и све теорије, које су до тог времена о датом питању у науци постојале, а нарочито. Пухтину теорију, који је у првој половини овог века васкрсао и препородио науку о обичајгом праву и његовом одношају према писаним законима. Како је писац у главноме тим својим погледима дао законски живот у имовинском законику, то их ми овде из просте уштеде у простору мимоилазимо и то тим пре, што ћемо на мс-

~“

сто њих навести дотичне чланове законика, из којих ће

се ти погледи најбоље и видети.

«У пословима за које се не би нашло правила у овом законику (ни у додатцима његовим), треба се владати по правилима која у добрим обичајима живе (чл. 2).

« Обичај и његово правило, бива, у законском смислу, оно правило које се држи и које влада у народноме и судском животу, а није ушло међу правила пмсаног закона (чл. 779).

«Кад се примењује правило обичаја, а ради се о послу за који има посебних обичаја (у

кругу људи који се по занату или иначе баве

таком врстом послова — трговци, занатлије и т. д.), треба се владати по обичајима тога особитог круга, у колико нијесу у опрјеци са законом или са благонарављем (чл. 780).

своје руке. Кад у народу сазри извесно правно уверење, онда је готово и обичајно право а већ с тим самим уништен проти-

ван закон. И с тога је % 2. (пројекта за нем. грађ. зак.) мр-

тво слово и т. Дд.

о реч

5 бес == ђе ДЕ о ( и. ~