Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 167

„Ријеч закон у овоме закону означује најприје свако правило које законотворац редовитим

начином постави.

Али ријеч закон може обузимати, такође, и правила која законодавна власт поставила није, а опет се врше као да су и изречно посгављена; така су н. пр. правила обичаја (в. чл. 2). Ријеч закон означује још и збир правила за какву цијелу врсту послова ; означује, шта више, и правила правде у опште. — Свако се од тих значења, у осталом, разабире само по себи, из смисла реченице

у којој се ријеч закон налази (чл. 783)».

И ако не спадају строго овамо, ипак ми не можемо да пропустимо а да не наведемо ради потпуности и боље карактеристике још и следеће законске чланке:

«Ако за неки особити посао или случај не буде ни у законима ни у обичајима одређена правила, ред се је владати по подобју других сличних правила, или пак ријешити случај по општим основама правде и правице (чл. 3).

«Темељ је (разумије се) и закону и закониту обичају, правда и правица, те кад судац суди по правилима, узетим из закона или из законита обичаја, он свакако ради на основи правде и правице. Ипак, правила по којима он суди, већ је законо-

·" давац и њародни живог отуда извео. Тек, кад ни у закону ни у обичају нема прилична правила за неки посао, а није га могуће ни подобјем наћи, правда и правица постају за судца непосредним извором, из кога он правце треба да прпи своје правило, према особитој природи посла који се

суди. Та се радња и зове: суђење ао правди и правици.