Godišnjica Nikole Čupića

168 општи имовински Законик

У такоме суђењу судија треба да, оцјењујући са сваке стране прилике посла, пази особито на то, што часни људи држе да је право, и што је у складу са јавним вјеровањем и поштењем (без којих не може бити уредна саобраштаја међу људима). И ако судија то све ради по души и савјести, он опет треба да пази, (колико је год могуће), и на разум и мишљење народа или разреда људи којима су обични послови те руке. (Прве две алинеје чл. 782).

«Кад се год какав закон тумачи, најприје ваља одредити, у колико треба, прости разум им смисао самих ријечи.

За тим се претражују и разбирају (у колико је потребно и могуће) све прилике, пригоде и утицаји при којима је постало законско наређење. По томе, треба се постарати: да се пронађу узроци који побудише законодавца да постави тај закон, као и то, што је њиме постићи желио; да се проучи, у којој је вези тај закон с осталим правилима једнаке или сличне врсте; да се дозна да ли је узаконитељ имао на уму управ таку врсту послова, какав је онај о коме је ријеч исту

Сву ту радњу треба вршити просто, природно, без натеге, без завртице, без икакве помисли у напријед зачете. Треба, такође, непрестано и то на уму имати, да у законодавца није могло никако намјере бити да повлађује какво суђење којим би се ма коме, на темељу каква нејасна правила, неправда чинила (чл. 776).

цАКО се на основи такога проматрања покаже , да узаконитељ није, при постављању пра-

вила, мислио о врсти послова о којој је ријеч,