Godišnjica Nikole Čupića

184 општи ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК

које је он стварао своје теорије. Но из овог узгредног примера се види у исто време, како је опасна практика оних, који за полазну тачку свог рада усвајају поставке теоретичара, писане на са свим другим друштвеним основама и по са свим другим појмовима од оних, на које оне треба да са примене у данашњици. Данашња је наука уз то на чисто с тим, да ниједан народ није у стању, да дише духом другога, особито са свим страног народа, и да мисли његовом мишљу, јер смо ми данас на чисто с тим, да су народи индивидуе свога рода, које се међу собом разликују тим већма, у колико су веће разлике међу њиховим саставвим деловима, појединцима, Начела црногорског имовин. законика у погледу на кућу, која су само последњи остатак од живота, који је у раније време био својствен свим Оловенима, за што је лако наћи доказа у ниховим правним и другим културним споменицима, та се начела данас ни пошто не би могла применити на преватноправне одношаје западне Европе. Пренета наређења из законика ових народа само би направила забуну у свим приватно-правним одношајима п заплетима у Црној Гори, и ишла би у прилог рушењу и уништавању породичног живота, као што су то учинила у своје време у Србији, Војводини итд. КодиФикатор је познавао и сувише добро убитачни утицај таквог поступања у земљама, где је он до сад гримењиван, с тога се свим средствима трудио да Црну Гору сачува од сличних болести.

«Општи имовински законик“ је особито богат наређењима и то већином чисто народног карактера. Од ових ми наводимо следећа о спрези и супони.

«Супона је, кад неколико кућа своју животињу или дио ње измијешају , па раздијеливши је на струке [млад , овце, козе, водове и т. Д.) свакој струци постави по пастира, те их све уједно