Godišnjica Nikole Čupića

ЗА КЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 185

отпреме на пату, гдје сав гној од помијешане стоке бива за супопичку заједницу (чл. 892).

«Кад се неколико ималаца стоке усупоне, узимље се, да им је само гној заједнички, а да припаша, млијеко и сваки други плод остаје као в до тада онима, чије су и поједине главе животиње. — Сваки супоник треба да храни свога пастира, и да му даје све што иначе треба (других се супоника његово издржавање не тиче). Сваки је супоник дужан за свој дио стоке со давати. Ту со треба да предаја на вријеме, свакоме пастиру, у чијој струци или врсти има његових глава животиње, како би он могао у одређено вријеме со давати цијелој повјереној му стоци. Гној се међу супонике дијели по уговору, а гдје о томе није било погодбе, према мјестноме обичају. То исто буди речено и о дијељењу плодова, који потеку од каква тежачка рада, у који је

супонички рад уложен био» (ча. 442—445).

Ко се, читајући ове редове, пе сећа бачијања на Копаонику и по другим југопсточним крајевима у Србији, како га је описао г. Милићевић у разним својим списима 2 У Бугарској се нарочито код планинског становништва срећемо такође са сличним установама нашем бачијању , а да о Македонији и Старој Србији и не говооримо. Колико је нама познато, код нас у овоме погледу не постоје никаква нарочита наређења, а у пракси се на ове одношаје примењују сигурно ## 723—798 нашег грађ. законика, у којима су наређења „о ортаклуку".

«Спрега ' бива, кад двојица или њих више

1 Под овом речи вели Вук у свом речнику «У Србији људи, који немају читавог плуга водова, спрегну по два и по