Godišnjica Nikole Čupića

186 општи ИМОВИНСКИ ЗАКОНИК

саставе уједно своју прежну или товарну животињу, особито волове ради заједничког орања земаља свијех спрежника , или ради других заједничких послова, подобне врсте (чл, 893).

уКад двојица или више њих волове спрежу, узеће се,да с њима треба да сору све земље, које су те године у спрежника за орање без икаква обзира на то, у кога је више , у кога ли мање земље, коју сорати треба. — Којим ће редом волови орати у појединих спрежника бива по томе, како они сами договорно нађу, да је свакоме и свима укупно најзгодније, али се у опште узимље, да радња иде редимице по данима, т. ј. дапасу једнога спрежника . сјутра у другога и т. д. док им тако све земље соране не буду. — Ако један спрежник има вишв волова у спрези него ли други, тада и радни дани изасобице иду према броју волова. — Колико се год земље соре у једнога спрежника више него у другога , за онај се вишак не даје никакве накнаде онима, у којих је ораница мање, осим ако је изречно иначе погођено. (Ипак без нарочите погодбев спрежници не разоравају спрежним воловима своје ледине). — Ако би каквом несрећом погинуо какав спреж-

три, а сиромаси и по четири (јер се обично оре на 8 или 6 волова %) заједно, па тако ору и преко читаве године раде којешта и вуку са воловима. Гдјекоји буду у спрези по неколико година. Који спрежник има више волова у спрези, ономе више и раде». — Због разних утицаја тај је обичај данас у Србији већ ређи, но кад је Вук о њему писао, и ако ће се још увек наћи, особито по југозападним крајевима наше отаџбине. Као што се већ из овог види, он није карактеристичан само становницима Црне Горе, већ се може узети као обележје целог нашег народа, односно његовог економског и друштвеног стања.