Godišnjica Nikole Čupića

ЗА ЕЊАЖЕВИНУ ЦРНУ ГОРУ 187

нички во, а без кривице иједнога спрежника, штета пада на онога чији је, и ако ће да спрега с њим траје, треба да погинулог вола надомјести, Ипак, ако се несрећа догоди, док су спрежници на плугу, или се спремају радњу да започну, а тај спреж-“ ник и при најбољој вољи другога вола набавити не може, ред је да му остали помогну сорати, што је за орање, те кад би до потребе било, да за ту орбу на заједничке трошкове вола замјеника нађу.

Ако није одређено било, колико ће спрега трајати, тад је сваком спрежнику на вољу, кад ће осталима јавити, да он излази из спреге; али треба да то учипи најмање мјесец дана прије, нег што ће ноза орба започети. Спрега се распрећи не може, док се започета орба не доврши, н' ако би њену трајању врло замашних запрјека било" (ча. 446—456).

Не мање важне и оригиналне су: радња у помоћ на узајмицу и без узајмице (чл. 341—4347), натапање земаља (чл. 122—132), давање животиње у наполицу, под кесим, на изор (чл. 313—4328) ит. д али се ми за сад морамо задовољити до сад изложеним.

ТУ

Једно од најважнијих питања, које је Богишић морао ставити себи одмах, у првим почецима свога рада, било је: како да напише законик, па да га сваки и најпростији Црногорац разуме 2 Јер тек ако он овако буде

1 Ко не би могао набавити законик, о последњима може читати у кн. Војновића 1. сб. стр. 68—73).