Godišnjica Nikole Čupića

188 општи имовински ЗАКОНИК

састављен и написан, право ће моћи у народу да живи и да се развија. Иначе ће оно, бар у својој писаној одећи, неизбежно постати монпополом нарочите класе људи, која ће се, појепз-усјепз, убрзо развити, па разумевала она закон или не.

Питање о језику у законима није ново. Још пре три ста година писао је Бакон, да у законима „опита [15115 ехрПсаг! Ђеђеп| еБ ад сарфшт уше апдаџат Фепо топзјгаг» (Пе аџет. зетепЕ Њ. УП. ари. 68). Монтескије такође није мсгао мимоићи ово питање. Доказавши потребу простоте и одређености у законима Монтескије додаје (Езрг дЧез 1015 књ. ХХ1Х гл. 10), Закони не треба да су субтилни; они су прављени за људе средњих способности, с тога они не треба да буду дело логике, већ прости као разум обичног домаћина“. Бентам је такође 1. си. Ш. стр. 432 —434) за краткоћу и јасноћу. Речи законика треба по њему да се бирају и мере као дијаманти. „Састав законика ће бити у толико учевнији, у колико буде требало мање науке, да се он разуме. У делима укуса савршенство вештине се састоји баш у томе, да се сакрије вештина. У законику, који се обраћа народу и његовом најпростијем делу, савршенство науке ће се састајати у томе, да се она не примети. Племенита простота је њепо најбоље обележје“. Мало даље он даје обележје по њему идеалног законика у овом погледу. «Домаћин или отац породице моћи ће га, вели он, сам, без других тумача, објашњавати својој деци и тако прописима приватног дати моћ и достојанство јавног морала“. Порталис (Ноџзвзе: а зесјепсе поџуеЏе књ. 1. стр. 107) тагође полаже особиту важност на јасност. «Није доста, вели он, да народ зна, да известан закон постоји. Он треба да зна и да разуме његову садржину , а то ће рећи, да закон треба да буде јасан и саобразан двострукој природи законодавца и народа»,