Godišnjica Nikole Čupića

192 општи имовински законик

пуним разлогом рећи, да је овај законик надмашио све досадашње законике своје врсте. — Срам те било рим: ски патриције, што не знаш закона своје државе, по којима ти ваља живети и вршити своје грађанске дужности! рекао је понтифекс Сцевола Сервију Оулпицију Руфу. О обзиром на јасноћу и лепоту језика црногорског законика могао би се сваком Црногорцу сличан прекор с правом учинити, ако се не би састарао, да овај законик упозна«.

Други меродавни судија о овом питању, кн. Војновић (1. си. стр. 45—46) вели, «да му (Богишићу) је био гледе тога успјех најсјајнији. Богишићу има захвалити хрватски или српски језик, да је на најтруднијему и најбогатијему пољу законарства продро до прозрачне бистрине , спојене са најтачнијом техничком сигурношћу, какву сами Француски Соде КМаројеоп пружа. ... Труд Богишићев тим је био већи и заслужнији, а по успјеху што га је постигао, драгоцјенији, што се је радило црпити, колико је год било могуће, из народа језик у дјелу, које је по својој нарави пуно апстрактних појмова“.

И ако смо ми далеко од тога, да се сматрамо у истакнутом питању меродавнијим од наведених писаца, а још мање од Богишића; и ако ми потоуно делимо њихово мишљење, да су технички називи у „општем имовинском законику“ неоцењива добит како за српски и хрватски језик у опште, тако за нашу правну књижевност посебице,/ ми ипак мислимо, да нам се неће заме-

' Овим поводом кн. Војновић (1. с. стр. 104—106) изјављује жељу, уда би се хрватски и српски правници плрвом згодом прегледања својих законика , прије посаветовали уз припомоћ најотменијих Филолога једнога и другога племена, како се по могућности сложити у том важном послу». То се у осталом покушавало још год. 1849. у Бечу кад је аустријско министарство правде било сазвало југославенски