Godišnjica Nikole Čupića

906 ВЕЛИКА ШКОЛА ЗА ПЕДЕСЕТ ЊЕЊИХ ГОДИНА

најпре нуђено Јакову Гершиђу, директору карловачке гимназије, да се прими једне катедре у „ФилосоФСКИМ класама новога Лицеја» а и уректорства« у тој школи, с платом годишњом од 1200 Форината и 200 Форината рект. додатка. За Гершићем, који је својим школским радом и класичком образованошћу био чувен, нуђено је исто под истим условима професору карловачком Лазићу, највећем ондашњем српском научењаку и природњаку, У писму упућеном из министарства просвете Гершићу напомиње се, да ће !. Октобра те 1838 год. Лицеј почети радити. Но ни Гершић ни Лазић нису се одазвали понуди. У исто време, кад и они, понуђен је био да се прими проФесуре за катедру Математике, Практичне геометрије и вештачког цртања, и то на сву прилику по савету Хаџићевом , Атанасије Николић, који је у то време био у служби код Чарнојевића, у Арадској вармеђи. Николић је прешао у Србију истом у лето 1839; а под јесен, те године, постављен је за ректора и професора Лицеја у ком су, међу тим, у првој његовој години (Окт. 1838—39) учила два професора узета из других звања, по потреби, Петар Радовановић и Атанасије Теодоровић.

1839 год. Лицеј је имао један разред философије; 1839 два разреда. 1841! заведен је први разред права, 1843 други разред. Предмети учени били су: философија у свим њеним деловима, Општа историја, Математика, Природно право, Статистика Европе, Вештачко цртање, Немачки језик, Елементи Францеског језика, Тумачење евангелија, Физика и Практична геометрија (од Окт. 1839 год.) Архитектура (од 1841.), Политичке науке (од 1842). Професори су били: Ат. Николић (од 1889,), архимандрит, допније епископ, Гаврило (од 1839.), Исидор.

1 Њих су у току те саме године заменили К. Бранковић и Иси-– дор Стојановић.